ČUVARI SVETA

Poezija

Natalija Živković

Čovek mog života

Im’o je ’rapav glas

Prekrivao je glavu kabanicom

dole je iš’o go

On je bio čovek mog života

Baš ga za sve briga!

Kazala sam mu otvoreno:

-Ti si čovek mog života!

A on reče:

- Baš me kabanica

zabole!

Da, to beše on. Takav mu je stil...

Dok je hodao

dok je trčao

niz pokretne stepenice

uz nepokretne stepenice

taj čovek s kabanicom

čovek s kabanicom na glavi

ja sam ga pratila ja sam jurila

sa pedalom u kosi

zarđalom

koja se vrtela kao uragan

i urlala iz petnih žila:

-Evo mene,

života tvog žene!

On je bežao kao raspomamljeni manijak

A ljudi oko nas vrištali

Hah,

i kladim se u šest pedala zarđalih

da mu se

do ludila sviđa

moj način udvaranja.

Susret

Danas je mister Maks krenuo u šetnju

danas je zato veliki dan

Mister Maks miriše hladno na sneg

i krije zelene kocke

ispod kaputa

Ledena para iz obraza

ledi žene na ulici

i svaka ostaje u pozi

iz koje izlazi hladan dim

I debele i mršave sada su zgodne

i oble

Maks ih dopipne štapom

one se okliznu

On se nasmeje

Trotoar je prekrila magla

i pravi ledenu skramu na uglu

A tamo stojim ja

s povocem i mršavim kučetom

Maks prilazi i kažem:

- Znaš, ovaj kaiš je u stvari za tebe.

Stigla je poruka od gore:

pravićemo razne smešne kape od njega

ovih dana.

Kaputi su nam se ućebali,

ali zašijmo ipak rukave

Od dva crvljiva, dobićemo lepu crvljevinu.

Maks se nasmeja detetu

i pruži mi zelenu kocku

Ja namazah topao stomak

Smejasmo se

pa padosmo u sneg.

Natalija Živković je rođena 1982. u Beogradu, gde i živi. Piše poeziju, prozu i dramu. Bavi se književnim performansima. Komad "Smrt i život Aleksandra Puškina" izveden u Ruskom domu, Bgd. Objavila elektronski roman za decu "Putujuće pozorište Genijalci".