Zeljko Balja

NOVI JERUSALIM

Proza

Željko Balja

Spasitelj

Klina, 10.04.1999.

Napolju je još vladao gusti mrak, a kolona je već bila spremna za pokret. Kao što je i prognozirano, hladna kišica je tiho sipila, zavlačeći vlagu u svaku poru.

U redu, spremni smo. Da krećemo? – upita Brzi.

Ja ne bih. Ali kad se mora... – procedi Bili.

Šta je Bili, usr’o si se? – pojavi se iz mraka i Petrović.

Bili samo odmahnu rukom i izda komandu za pokret. Kroz tamnu noć odzvanjalo je još dugo cviljenje gusenica po asfaltu i brundanje snažnih mašina. Iz razmišljanja ga trgnu glas iz slušalica.

Stižemo u Mirušu. – izvesti vozač.

Bili se spusti u kupolu i zatvori vratanca iznad sebe. Pogleda kroz vizir uređaja za noćno osmatranje.

Stoj! – Poviče vozaču. Tenk se grubo zaustavi u mestu, a Bili glasno opsova, jer je glavom udario u gumu iznad vizira. Za njima se zaustavi i ostatak kolone.

Šta se dešava? – upita Stole, preko radio-uređaja, a zatim isto upita i Brzi. Koji je transporterom prešao preko livade i zaustavio se pored tenka sa njegove desne strane.

Nemam pojma. – odgovori im Bili – Vidim vozilo izviđača, ali nigde nikog u blizini nema. Dogovor je bio da neko izađe i pokaže nam da je prolaz siguran.

Polako okrenu kupolu tenka malo levo, pa malo desno, ali ništa.

Ma sigurno su uključili grejač posluge pa pozaspali unutra. Sad ću ja da vidim. – reče Brzi

Ne! Stani! Krenuću ja sa tenkom prvi! – povikao je Bili, ali uzalud. Transporter je već bio ispred njega.

Eno, vidim nekog pored vozila. Sad ću ga pitam ja šta spavaju koji moj u akciji!

Ne, Brzi! Ne izlazi iz transportere! Vrati se nazad! – Bili poče da viče preko radio uređaja.

Kreni! Kreni! – poviče vozaču.

Prekasno. Iza njega se začuje eksplozija, a kao po komandi po oklopu počnu dobovati meci, kao grad kad pada po kolima.

Dvojka pogođena! Dvojka pogođena! – čuo je panični Stoletov glas u slušalicama. – Ne možemo im ništa mitraljezima, u kućama su!

Topovi! – poviče – Otvorite vatru iz topova!

Preblizu smo za topove!

Ma pucaj idiote! Oćeš da ti dođu ovi i za uši da nas izvlače iz ovih konzervi? Raspali!

Njegov nišandžija opali, a bliska eksplozija zatrese ceo tenk. Kiša šuta i zemlje zaspe tenk koji se ponovo oglasi gromoglasnom eksplozijom. Za njim počeše pucati i drugi. Polako krenu napred, da bi se ostali tenkovi mogli rasporediti za borbu. Kroz vizir ugleda Brzog kako leži na otvoru kupole transportera. Neprijateljska paljba je jenjavala i on izleti kroz otvor. Bliska eksplozija granate odbaci ga sa kupole prema transporteru. Uprkos žestokom bolu u leđima i nozi ustane i krene prema transporteru. Zgrabi Brzog za opasač i izvuče ga pod transporter. Brzi se stropošta na zemlju uz bolni jauk.

Dobro je! Živ je! – pomisli Bili, a onda nešto sevnu i on oseti jak udarac u glavu.

E jebiga... – promrmlja i padne na zemlju.

Mrak. Ne oseća se oštar smrad baruta, krvi i prašine. Ne čuje se tutnjava topova ni praštanje mitraljeza. Ne podrhtava više zemlja. Otvori oči. Ugleda gusenice kako idu prema njemu. A zatim opet mrak.

Neće me valjda gusenice pojesti! – prođe mu kroz glavu i on se nasmeje.

A onda ništavilo.

Odlomak iz romana

Željko Balja Rođen 25.06.1970. u Šibeniku (Hrvatska). Primljen u Srednju vojnu školu u Sarajevu 1984. godine , 1986. nastavio u Beogradu. 1988. počeo vojnu karijeru u Kragujevcu, nastavio po gradovima Srbije sve do 2005. Od tada u invalidskoj penziji, kreće sa spisateljskom karijerom.